U Novu godinu sa francuskim

Dragi prijatelji,

U današnjem tekstu ćete naučiti kako da čestitate praznike na francuskom, kako se kaže Deda Mraz, podeliću sa Vama moje omiljene francuske božićne filmove i predstaviću Vam čaroban grad sa severoistoka Francuske. Za kraj Vas čeka jedno iznenađenje 😉

Da li znate kako da čestitate Novu godinu i Božić na francuskom?

Kada bude otkucala ponoć, viknite glasno “BONNE ANNÉE!”. Za Božić, dok ste u krugu porodice, čestitajte jedni drugima sa “Joyeux Noël“. U Francuskoj se Božić slavi 25.12., iskoristite ovu priliku da savršeno naučite kako da čestitate do sledeće godine. Francuzi imaju i izraz kada žele da Vam čestitaju sve praznike odjednom, a to je “Bonnes fêtes de fin d’année!”. Pokloni za obe prilike nisu na odmet. Ni Francuzi, ni Srbi, niti bilo koji stanovnik planete ih nikada neće odbiti. Ako ste već poćeli da sastavljate listu novogodišnjih odluka, nadam se da Vam je jedna od njih da usavršite francuski ili da počnete da ga učite.

Srećni praznici

Svi provodimo vreme kod kuće za praznike, a i zato što nam je hladno da budemo napolju. Preporučujem Vam dva odlična filma koja će vas sigurno ugrejati i održati Vas u prazničnom duhu.

• Joyeux Noël (2005)

Film urađen po istinitoj priči sa samog početka Prvog Svetskog rata. Govori o tome kako su dve vojske uspele da sklope primirje makar na par sati na Badnje veče i da ne budu neprijatelji, već hrišćani koji se međusobno poštuju.

Bande annonce – Najava filma

• L’Apprenti du Père Noël (2010)

Animirani film koji će se dopasti i odraslima. Priča o dečaku Nikoli kog je Deda Mraz izabrao za svog naslednika pa Nikola mora da nauči zanat i prolazi kroz razne avanture.

Bande annonce – Najava fima

Obećala sam Vam priču o čarobnom gradiću koji je savršena destinacija u periodu praznika. Kolmar! Ako ste ljubitelji snega, Deda Mraza, lampica, jelki, ukrasa, kuvanog vina, kolača i klizanja, ovaj grad će Vam ispuniti svaku fantaziju. Njegov božićni sajam (Le marché de Noël) je proglašen za jedan od 10 najboljih na svetu. Lako je do njega doći iz Srbije. Možete otići avionom do Bazela i onda vozom do Kolmara. Ili posetite neku turističku agenciju. Za Kolmar se uveliko pročulo i u Srbiji, lako ćete naći aranžman koji će Vam odgovarati. Uživajte u videu koji predstavlja ovaj grad, jer slika uvek govori više od hiljadu reči.

Kolmar, Alzas, Francuska

Kolmar – video

Iznenađenje koje sam obećala za kraj je moje pismo Deda Mrazu. Iako nisam dete, mislim da imam puno pravo na njega. Vidimo se 2018., uživajte u praznicima i provedite ih samo sa onima koje volite.

BONNES FÊTES DE FIN D’ANNÉE !!! 😀

—————————————————————————————————————————————–

Cher Père Noël,

Ova godina je bila baš uzbudljiva. Mnogo novih poznanstava, obnovljenih prijateljstava, neočekivanih putovanja, nezaboravnih iskustava i kao šlag na torti, konačno izdvojen prostor za rad i unapređenje časova francuskog i španskog. Sve je baš onako kako sam ja želela. Šaljem ti sliku da se i sam uveriš kako je učionica prelepa i odiše divnom, pozitivnom energijom.

Jedino što tražim od tebe za 2018. godinu je puno novih učenika i da odem makar jednom u Francusku, Pariz na proleće, molim 🙂

Vino i ruska salata će te čekati kod jelke 😉

Je t’embrasse,

Marina

Sibžonktiv za početnike

Dragi Francuzi, ovaj tekst je namenjen Vama koji već učite francuski i koji ste se tek susreli sa ovim novim glagolskim načinom koji se s razlogom uči tek kada ste ovladali ovim jezikom. Danas sam imala još jedan u nizu zanimljivih časova kada je trebalo da predstavim famozni SUBJUNKTIV (sibžonktiv) jednom učeniku. Na sam izgovor naziva ovog glagolskog načina, ljudima se uglavnom digne kosa na glavi. Da da, glagolskog NAČINA a ne VREMENA! Najbitnije je da prvo razgraničite u svojoj glavi da je to način, kao što su kondicional i imperativ, na primer. Sibžonktiv ima svoja vremena: prezent, perfekat, imperfekat i pluskvamperfekat. Sreća naša pa se uglavnom služimo prezentom 🙂 Poenta ovog teksta nije da Vam objašnjavam građenje i upotrebu sibžonktiva, već da Vam pomognem kako da lakše premostite tu barijeru pošto Vam je potpuna nepoznanica.

Zašto nam je sibžonktiv toliko „strašan“?

Sada ću se vratiti nekih 8 godina unazad kada sam prvi put čula ovu reč. „Šta je bre ovo? Ja to ne mogu ni da izgovorim, a kamoli da naučim…“. Teško nam je da pojmimo sam izraz jer mi ovaj glagolski način uopšte nemamo u srpskom jeziku. To je nekako očekivano, plašimo se nepoznatog. Lako je reći sad sa ove distance, ali sibžonktiv zaista nije toliko strašan! Za početak je najbitnije znati u kojim se situacijama koristi (kada se izražavaju želje, zapovesti, saveti…) i da uvek učestvuju dva subjekta. Kako biste razumeli, daću Vam veoma jednostavne primere ali bih želela da Vam prvo objasnim tri termina koja ću koristiti:

• prezent indikativa = ono što na časovima nazivate uvek PREZENTOM (Je suis)
• prezent sibžonktiva = ono što na časovima nazivate uvek SUBJUNKTIVOM ili SIBŽONKTIVOM (que je sois)
• infinitiv = glagol u svom osnovnom obliku, nije u licu (être)

PRIMER 1:

Je veux que tu viennes. = Želim da dođeš. (glagol VENIR je u prezentu sibžonktiva)

U ovoj rečenici sam JA izrazila želju da TI dođeš. Ispunili smo oba uslova, imamo želju i dva subjekta. Zar nije jednostavno?

ALI! Je veux venir chez toi. = Želim da dođem kod tebe. (glagol VENIR je u infinitivu)

Je veux que tu viens. – Netačno!!! (glagol VENIR je u prezentu indikativa)

PRIMER 2:

Il aimerait que nous partions demain. = On bi želeo da pođemo sutra. (glagol PARTIR je u prezentu sibžonktiva)

ALI! Il aimerait partir demain. = On bi želeo sutra da krene. (glagol PARTIR je u infinitivu)

Il  aimerait que nous partons demain. – Netačno!!! (glagol PARTIR je u prezentu indikativa)

PRIMER 3:

Ono što Vam može sigurno pomoći je izraz „IL FAUT QUE“  = TREBA DA, posle kog je sibžonktiv obavezan!

Il faut que tu fasses ton lit. = Treba da namestiš krevet. (glagol FAIRE je u prezentu sibžonktiva)

ALI! Il faut faire son lit. = Treba nameštati krevet. (glagol FAIRE je u infinitivu)

Il faut que tu fais ton lit. – Netačno!!! (glagol FAIRE je u prezentu indikativa)

Još jednom napominjem da je ovaj mali uvod u sibžonktiv namenjen onima koji su se sa njim tek upoznali i imaju nedoumice. Sasvim je u redu imati na početku, zato radite korak po korak. Naučite dobro sam oblik glagola u svim licima u prezentu sibžonktiva, pogotovo nepravilnih glagola kao što su AVOIR, ETRE, FAIRE, SAVOIR, VENIR… jer se oni najčešće koriste.

Etre. Que…… je sois. tu sois. il soit. nous soyons. vous soyez. ils soient. Avoir. Que….. J’aie. Tu aies. Il ait. Nous ayons. Vous ayez. Ils aient. Aller. J’aille. Tu ailles. Il aille. Nous allions. Vous alliez. Ils aillent. Vouloir. Que…. Je veuille. Tu veuilles. Il veuille. Nous voulions. Vous vouliez. Ils veuillent. Faire. Que… Je fasse. Tu fasses. Il fasse. Nous fassions. Vous fassiez. Ils fassent. Pouvoir. Je puisse. Tu puisses. Il puisse. Nous puissions. Vous puissiez. Ils puissent. Savoir. Je sache. Tu saches. Il sache. Nous sachions. Vous sachiez. Ils sachent. Falloir. Qu’il faille. [il faut que] Valoir. Qu’il vaille. [il vaut mieux que]]

Opustite se i uživajte u francuskom jeziku kao što ste do sad i ne dozvolite da vas jedna novina u gramatici pokoleba. Sve se da naučiti 😉

Za kraj Vam ostavljam jedan kviz koji je veoma jednostavan i kratak. Cilj je da pogodite da li ćete u rečenicama koristiti Indikativ ili Sibžonktiv. Na kraju imate i objašnjenja za svaki odgovor. Probajte, dopašće Vam se sigurno!

http://quiz.tv5monde.com/decouverte/indicatif-ou-subjonctif-_818

P.S. Je l’ ste pogledali novi nastavak „Posetioca“, „Les Visiteurs: La Révolution“? Dopašće Vam se sigurno, provereni humor Žan Renoa i Kristijan Klavijea 🙂

A bientôt, mes amis!

Skype: revolucija u privatnim časovima jezika

Coucou mes amis 🙂

Danas ću Vam pisati o tome šta su i kako izgledaju skype časovi stranog jezika, konkretno francuskog ili španskog.

Skype svi koristimo već nekoliko godina i shvatili smo da ga možemo koristiti i za učenje, a ne samo za održavanje kontakta sa voljenim osobama i za poslovne sastanke. Ja sam počela da praktikujem časove preko skype-a pre nekih godinu dana i veoma mi se dopadaju! U početku sam bila veoma skeptična jer nisam mogla da zamislim da nekome predajem a da ne mogu da proverim svakog časa šta je napisao, da mu ja nešto ne zapišem ili ne nacrtam, što inače često radim 🙂  Ispostavilo se da je ceo proces veoma zabavan i na jednom višem nivou. Počela sam da radim sa Andrejem koji je tada imao 15 godina i koji je iz Južnoafričke Republike. Predajem mu na srpskom ili na engleskom, ali je toliko dobar da sad komuniciramo isključivo na francuskom. Potom je usledila Ljubica iz Prijedora koja ima 56 godina, pa onda Jelena sa Zlatibora… Jeleni i Ljubici sam predavala španski i obe su se odlično snašle!

Ključne stvari za skype časove su: odlična internet konekcija, dobar laptop ili računar i dobro poznavanje sajtova za učenje jezika što zahteva dodatna istraživanja od strane profesora. Korisne sajtove za učenje jezika možete pronaći ovde 🙂

Koncepcija skype časa nije ništa drugačija od koncepcije regularnog časa: radi se na konverzaciji, učimo gramatiku, učimo da čitamo, slušamo, gledamo… Razlika je u tome što se više koriste elektronske knjige ili učenik mora sam doći do literature koje mu preporučimo, i više se koriste sajtovi za učenje jezika sa konkretnim vežbama. Učenik šalje domaće zadatke na mejl, elektronskim putem, i ovo je razlog zašto sam napisala da je sve ovo na jednom višem nivou.

Najbitnije je pisati učeniku na četu, pogotovo na samom početku učenja jezika. Ne možemo nikada da podrazumevamo da učenik već nešto zna. Sve mu se napiše i detaljno objasni. Kasnije ne moramo toliko da pišemo, videćemo greške koje učenik pravi, a koje su nam promakle za vreme časa, kada budemo čitali domaće zadatke 😉

Npr. ako učimo neke nove reči ili vodimo diskusiju na određenu temu i pojavi se reč kao što je “ROUE” – točak, učenik će mozda sebi zapisati reč koja mu je već poznata, a to je “ROUX” – riđ.

Obe reči se isto izgovaraju a različito pišu. Francuski je pun ovakvih parova, tako da, treba obratiti pažnju na to! Sa nekima od njih ste se već susretali u tekstovima sa ovog bloga, pogledajte ih ovde i ovde.Španci imaju više sreće i kod njih su ovi slučajevi znatno ređi 😉 Često treba skrenuti pažnju na pisanje akcenata, duplih slova…

Npr. piše se “boulangère” – pekarka, a ne “boulangére”

Ili: piše se “je jette” – ja bacam, a ne “je jete”…

Pišite pravilno!

Skype časovi su interesantni koliko mlađima, toliko i starijima, samo je potrebno da proširite vidike i da internet koristite u drugačije svrhe, jer on ne služi samo za slušanje muzike, gledanje filmova i posećivanje društvenih mreža. Sve ovo nam dokazuje da učenje stranog jezika može da bude veoma zabavno 🙂

Čujemo se i dobru konekciju Vam želim! 🙂

A bientôt!

 

Avantura “Fille au pair”

Dragi ljubitelji francuskog jezika, kao što sam obećala u intervjuu koji sam nedavno uradila sa Milicom, pišem Vam o mom “fille au pair” iskustvu. Već sam naglasila koliko mi je sve to bilo bitno za učenje francuskog a sada će Vam biti jasno i zbog čega.

Fille au pair je neka vrsta privremenog zanimanja. Mogu da učestvuju i devojke i momci (u tom slučaju su oni “garçon au pair”) i u nekom mom slobodnom prevodu bih rekla da je to inostrana dadilja. Ovo bih toplo preporučila svim studentima stranih jezika, kao i mladim ljudima koji žele da usavrše ili počnu da uče od nule bilo koji strani jezik. Svaki profesor stranog jezika će Vam reći da je najbolje naučiti taj jezik na njegovom govornom području, a ovo je odlična prilika da se pored neke razmene za vreme studija nađete u inostranstvu na duže vreme.

Glavno zaduženje fille au pair

Moj prvi kontakt sa Francuskom je bio 2013. godine kada sam kao apsolvent na odseku za francuski jezik i književnost otišla u Sen Trope. Živela sam 3 meseca u francuskoj porodici i moj posao je bio da vodim računa o devojčici od 8 godina. To je podrazumevalo: vođenje u školu, vraćanje iz škole, domaće zadatke, igranje, šetnje, spremanje za spavanje i pripremu obroka, odlaske na plažu, na bazen… Pored toga sam se bavila i održavanjem stana u kom sam i ja živela. Kod njih sam imala obezbeđen smeštaj, hranu, auto i divan prijem! Bila sam kao član porodice 🙂 Od tog posla sam zarađivala sasvim pristojnu sumu novca i imala sam puno slobodnog vremena pa sam tako obišla pregršt gradova i sela na Azurnoj obali. Upoznala sam puno ljudi i, što je najbitnije, aktivno sam pričala na francuskom svakog dana. Toliko sam koristila jezik da sam u jednom trenutku shvatila da mi je lakše da nekome nešto objasnim na francuskom nego na engleskom 🙂

Saint-Tropez, Côte d’Azur

Nakon boravka u Sen Tropeu sam se vratila u Srbiju na kratko i onda sam otišla u Pariz. Tamo sam imala iste obaveze i uslove kao i na Azurnoj obali, samo što sam čuvala dečaka od 7 godina i automobil je zamenila kartica za metro. Mislim da ne moram da Vam pišem puno o Parizu jer sigurno predpostavljate da mi je bilo čarobno 🙂

Kofer u ruke i à apprendre! 😉

Sigurno se pitate kako biste mogli da dođete uopšte do francuskih porodica koje traže fille/garçon au pair. Mene je poslužila čista sreća i po preporuci jedne koleginice sam otišla u porodicu u kojoj je ona tad bila u Sen Tropeu, a onda sam tamo upoznala porodicu iz Pariza pa su me oni sami pozvali. Postoje i razne agencije i web sajtovi, a ja Vam najtoplije preporučujem sajt: www.aupairworld.com Upoznala sam puno devojaka koje su pronašle svoje porodice preko sajta i sve su bile zadovoljne jer je sajt proveren i registracija je besplatna.

Imajte na umu da nisu sve porodice iste i da nisu svi uslovi isti. To se uvek razlikuje od porodice do porodice. Neke dadilje imaju određeno radno vreme, neke čuvaju više dece, neke imaju manje a neke više zaduženja, nekima porodica nudi plaćanje škole stranih jezika u mestu u kom žive… To ćete već istražiti sami 😉 Nemojte se plašiti da iskusite ovako nešto, verujte mi da vredi!

Bon courage et bonne chance! 🙂