Upoznajte Marinu Kozačenkov, novu profesorku francuskog jezika na našem blogu

Pozdrav, naši dragi učenici francuskog jezika!

U ovom tekstu želim da vam predstavim moju koleginicu, a vašu novu profesorku francuskog jezika i našu novu saradnicu na blogu, Marinu Kozačenkov. Odlučila sam se za jedan mali intervju, kao najbolji način da upoznamo Marinu.

Milica: Salut Marina! 🙂 za početak, reci nam nešto o sebi i svom iskustvu u držanju privatnih časova francuskog jezika.

Marina: Bonjour! Ça va? 🙂 Završila sam Filozofski fakultet u Novom Sadu na katedri za francuski jezik i književnost, a upisala sam ga jer sam oduvek imala veliku želju da budem profesor jezika. Vremenom se rodila ogromna ljubav prema francuskom i španskom jeziku, a engleski sam već znala od ranije. Počela sam da držim privatne časove francuskog još 2012. godine kada sam bila na trećoj godini fakulteta. U tom trenutku nisam uopšte znala u šta se upuštam ali sam se vremenom zaljubila u podučavanje i sada već imam puno iskustva i upisanih učenika u mom rokovniku 🙂 Ubrzo sam krenula i sa časovima španskog jezika za koje takođe postoji veliko interesovanje.

Marina Kozačenkov, profesorka francuskog (i španskog) jezika – u Parizu!

Milica: S vremena na vreme javljaju nam se roditelji koji žele da njihovo dete uči francuski od malih nogu – ovaj metod učenja se uvek dosta razlikuje od rada sa školskom decom. Da li imaš i ti neka posebna iskustva u ovom polju? Ako imaš, da li bi mogla da nam ih opišeš? Kakva su ti generalno iskustva u radu sa decom na francuskom jeziku?

Marina: Prvi kontakt sa mlađom decom i francuskim jezikom sam imala upravo u Francuskoj. Otišla sam kao fille au pair u Sen Trope 2013. godine na 3 meseca i živela sam u francuskoj porodici, a nakon toga sam bila u Parizu isto 3 meseca. Ta dva putovanja su mi omogućila da zapravo usavršim svoju komunikaciju na francuskom. Moj posao je podrazumevao rad sa decom od 7 i 8 godina samo što ja njih nisam učila francuski ali sam tako naučila kakav je pristup potreban da bi deci bilo zanimljivo da nauče bilo šta (strani jezik, matematiku…). Po definitivnom povratku u Srbiju sam počela da radim sa devojčicom koja je tada imala 6 godina. Princip je bio jednostavan: francuski jezik i igra 🙂 Ona misli da sam ja Francuskinja i kada je sa mnom, komuniciramo samo na francuskom. Naravno, ona cesto kaže nešto na srpskom, ja joj to ponovim na francuskom i ona nauči posle par puta. Brzo sve usvaja, sada se družimo vec godinu i po dana. Ona mene razume sve, nekad joj je teško da sama priča ali i to će doći vremenom. Smatram da tako mala deca nemaju mišljenje o tome šta je teško a šta je lako naučiti pa ulaze u celu avanturu bez predrasuda.

Milica: Mislim da je fille au pair jako zanimljiva priča, koja sigurno zaslužuje mnogo veći prostor – da li bi bila raspoložena da napišeš tekst na blogu o tome?

Marina: Naravno, biće mi zadovoljstvo 🙂 To je ujedno i jedno od najlepših, najzahtevnijih i najpoučnijih iskustava koje sam imala do sad!

Jedna Marinina preporuka – Asteriks i Obeliks protiv Cezara

Milica: Često se može čuti fraza da privatni profesori ne sipaju znanje u glavu i da nije dovoljno da učenik samo plati privatni čas. Međutim, koliko god ta tvdnja bila istinita, retko je prati i konkretan savet za učenike. Da li ti imaš savet za učenike – na koji način mogu i sami da se aktiviraju u učenju francuskog jezika i kada nisu na privatnom času?

Marina: Fraza je apsolutno istinita jer privatni profesori ne presipaju već prenose znanje, a da bi u tome uspeli, moraju da upoznaju učenika i njegova interesovanja. Ako se radi o dečacima, navodim ih da istražuju francuske fudbalske klubove. Ne biste verovali koliko se potrude da tačno izgovore imena fudbalera 🙂 Devojcice više vole modu… Preporučujem im filmove (“Asteriks i Obeliks protiv Cezara” mi je omiljeni! ), serije, crtane filmove, radio stanice, moderne pevače… Često radimo stripove koje prati audio snimak, to je uvek svima zabavno. Bitno je da deca shvate da francuski nije jezik vanzemaljaca, već ljudi koji su im blizu i koji imaju slična interesovanja. Kada im se sluh navikne na taj divan jezik, sve je mnogo lakše. Na školsku decu velikog uticaja imaju i profesori koji su nekad zahtevni ili sa kojima nemaju dobru komunikaciju i ja se baš zbog toga trudim da im približim jezik što je više moguće kako bi se prevazišla ta barijera. A tu je naravno i dobri stari domaći koji treba da se radi redovno.

Milica: Svedoci smo sve veće popularnosti držanja časova preko skajpa. Najčešće se govori o časovima engleskog jezika. Da li si ti držala časove francuskog na ovaj način? Ako jesi – šta radiš u slučajevima kad je slaba konekcija? 🙂

Marina: Treba ići u korak s vremenom i bilo je pitanje kada ćemo skajp koristiti za podučavanje. Letos mi se javila srpska porodica iz Južnoafričke Republike koja je videla moj oglas na internetu i pitali su me da li bih želela da držim časove francuskog njihovom sinu od 15 godina. Odmah sam pristala jer je to bio ogroman izazov a i imam odličnu konekciju 😉 Ključ je pisati učeniku sve na chat-u i slati mu stranice koje mu mogu pomoći u boljem razumevanju svake lekcije. Često koristim sajt koji ste već preporučili na stranici http://www.francaisfacile.com/forum/ U međuvremenu je učenik kupio knjigu koju sam mu preporučila i po kojoj smo najviše radili i časovi su onda bili sasvim prirodni, za 21. vek. Uspešno je položio DELF A2 Junior (međunarodni ispit francuskog jezika za decu, početni nivo), sada se spremamo za B1. 🙂

Milica: Da li si nekada držala časove ljudima koji su stariji od tebe? U slučaju da jesi, šta ti je zahtevnije – rad sa malom decom ili rad sa starijima od sebe?

Marina: Držim časove i odraslima, naravno. Najstarija učenica je imala 56 godina, a najmlađi učenik 4. Radila sam sa jednom divnom gospođom iz Republike Srpske i imale smo časove preko skajpa. Ona je učila španski i oduševila me je svojom motivisanošću. Generalno uživam u radu sa ljudima svih uzrasta i svima posvećujem jednako vremena.

Milica: U ovom delu sajta stoji spisak korisnih sajtova za učenje francuskog jezika. Da li postoji neki sajt koji je po tvom mišljenju zaslužio da se nađe među nabrojanima, i zbog čega?

Marina: Sajt koji toplo preporučujem je http://www.tv5monde.com/cms/chaine-francophone/# Radi se o sajtu jednog od najpoznatijih televizijskih kanala u Francuskoj koji ima poseban deo za učenje francuskog. Tu se baš svašta može naći ! I ja sam čula za sajt od jednog starijeg kolege i veoma sam mu zahvalna 🙂

Još jedna Marinina preporuka – Un Bonheur n’arrive jamais seul (Sreća nikada ne dolazi sama)

Milica: Hvala na preporuci Marina! Od danas i taj sajt stoji na našem spisku korisnih sajtova. 🙂 A sada, podeli sa nama 3 stvari: jednu francusku reč koju želiš da naši učenici ovom prilikom nauče, jednu pesmu na francuskom, i preporuku za jedan francuski film.

Marina:

• Reč: beauté (lepota)
• Pesma: Louane – Avenir
• Film : Un bonheur n’arrive jamais seul

Hvala puno na intervjuu Marina, nadam se da ćemo čitati dosta tvojih tekstova na blogu!

Ако се каже парфем, зашто се каже парфимерија (а не парфемерија)?

Људи су одувек тражили начине да се улепшају, а у то је често спадала и употреба неких мирисних средстава добијених углавном из цвећа. Међутим, употреба парфема, онаква какву је данас познајемо, долази нам из Француске. Управо из француског језика нам долазе и речи парфем и парфимерија. Да ли сте се икад запитали зашто кажемо парфем а не кажемо парфЕмерија, него парфИмерија?

Да бисмо ово разумели, морамо разумети француски језик. Постоји једна велика разлика између гласова у српском и гласова у француском језику. Ми у српском познајемо пет вокала (А, Е, И, О, У) док их у француском има чак шеснаест! Ово већини почетника често уме да отежа разумевање француског језика. Ово такође утиче и на правила у изговарању речи које из француског језика улазе у српски – уколико та реч садржи неки вокал који ми у српском немамо, постоје правила како тај вокал може најадекватније да се прилагоди нашем изговору. Постоје такође и одређена правила везана за изговор вокала у самом француском језику – у случају ове две речи које нас у овом тексту занимају, у игри су и једна и друга правила, а ми ћемо овде покушати да их схватимо.

 

Пођимо од речи парфем. На француском, ова реч се пише parfum. Последњи слог се по изговору доста разликује од начина на који ми у српском кажемо последњи слог речи парфем. Наиме, уколико се у некој француској речи после A, E, I, O или U пишу M или N, а после тога долази:
1) крај речи, или
2) нови слог који почиње сугласником,
то у изговору постаје такозвани назални вокал, на француском voyelle nasalе.
(Шта се дешава ако после М или N долази слог који почиње самогласником тј. вокалом? Одговор на ово питање ћете добити даље у тексту)
Послушајте најпре француски изговор речи parfum – кликните овде и притиском на плави троугао одаберите било који од понуђених изговора.
Чујете и сами да се разликује од нашег изговора. Пошто ми у српском немамо назалне вокале, морали смо да нађемо неки адекватнији начин да ову реч пренесемо код нас. По правилима која се тичу преношења француских речи и личних имена у српски језик, овај конкретан глас се у српском изговара ем, стога добијамо реч парфем.

Шта је онда са парфимеријом? Зашто И а не Е? Сада је време да објаснимо шта се дешава када имамо овај случај: неки вокал + М или N + слог који почиње вокалом. Управо то се дешава у речи парфимерија (на француском parfumerie). Тада се дешава нешто што се у француском назива la dénasalisation или деназализација. Укратко, то значи да вокал који се изговара назално у ова два горе описана случаја, престаје тако да се изговара, и почиње да се изговара онако како би се иначе изговарао. Као што и сами видите, наставак –erie (који се додаје на реч parfum да означи продавницу у којој се продају парфеми) почиње са Е. Дакле, долази до деназализације. То значи да U у речи parfumerie почиње да се изговара онако како би се и иначе изговарало.
А како се изговара U? U се не изговара као У – у француском језику се мало тога изговара по Вуку 🙂 (ово знају сви који су икад учили француски).
Изговор овог вокала заправо звучи као мешавина У и И (глас који добијете ако наместите уста као да хоћете да изговорите У, а изговарате глас И).
Послушајте како то звучи на француском – кликните овде и притисните плави троугао.
Пошто овај глас такође не постоји у српском језику, морали смо да му нађемо адекватну замену у речима француског порекла. Најадекватнија замена за овај француски глас је наш глас И. Како би реч parfumerie била потпуно у духу српског језика, уместо само “парфимери“, на реч додајемо наставак –ја: парфимерија.

Надам се да вам је сада јасно одакле потиче ова разлика. 🙂 Ако вас још нешто занима о овоме, слободно поставите своје питање у коментару.

Razlikovanje – a/à ; ou/où

Ovaj tekst je zamišljen kao neka vrsta nastavka članka Et, es, est – razlikovanje.

Sada ćemo obratiti pažnju na još jednu jezičku nedoumicu koja često ume da zbuni početnike prilikom pisanja. Ova dva para reči se zbog svog identičnog izgovora nazivaju homofoni (fr: homophones). To su reči koje se isto izgovaraju ali se različito pišu.

U srpskom jeziku se ovakve reči, zbog našeg pravopisa, pišu identično, ali su ređe nego u francuskom, tačnije retkost je da dve različite reči zvuče isto u nominativu. Kada postoje, uglavnom se javljaju zbog različitih padeža i različitog roda. Npr. “On ima dva unuka” i “Ona je njegova unuka.” Ali hajde da se mi vratimo na francuski, zbog toga smo na ovom blogu. 🙂

Za početak ćemo navesti značenja ove četiri reči.

a (treće lice jednine prezeneta pomoćnog glagola avoir) – (on/ona) ima
à (predlog, fr: préposition) – u/ na/ do/ ka/ sa
ou (veznik, fr: conjonction) – ili
où (odnosna zamenica, fr: pronom relatif) – gde/ kad

Povodom ove nedoumice ne postoje toliko detaljna gramatička (a ni istorijska) objašnjenja kao povodom nedoumice oko reči et, es i est.
Ono što svakako želim da podelim sa vama je jedan mali trik za pamćenje koji je meni pomogao da razlikujem ove reči kada sam počinjala sa učenjem francuskog jezika. Taj mali trik glasi ovako: reči koje označavaju mesto i pravac (à, où) imaju akcenat na sebi, i taj akcenat sam ja zapamtila kao crticu koja ukazuje na lokaciju. 🙂 Ovo tumačenje samo po sebi nema mnogo veze ni sa gramatikom ni sa pravopisom, ali može da vam pomogne da vizuelno napravite razliku među ovim rečima ukoliko ih, kao i mnogi početnici, mešate jednu sa drugom.

Objašnjenje nije uopšte bilo detaljno, samim tim je i tekst dosta kratak. Da bih vas ipak još malo aktivirala, predlažem vam da sada uradite dve male vežbe za razlikovanje ovih reči. Ovi linkovi će vas poslati na sajt po imenu Français Facile koji smo već spomenuli ovde.

Vežba za razlikovanje a i à

Vežba za razlikovanje ou i où

Bon courage! 🙂

Et, es, est – razlikovanje

Ove tri reči se isto izgovaraju [e] ali im je značenje potpuno različito. Zbog istog izgovora često predstavljaju problem učenicima u pisanju, a ukoliko se ne pravi razlika među njima na dikatatu, to se računa kao gramatička greška – a na takvim greškama se gubi najviše poena.

U ovom tekstu ćemo predstaviti neke činjenice koje mogu da posluže kao trik u pamćenju šta je et, šta es a šta est.

Za početak – ovo je značenje:

ET – i (veznik)

ES – drugo lice jednine prezenta, pomoćni glagol être (biti)

EST – treće lice jednine prezenta, pomoćni glagol être (biti)

Mali trik za pamćenje: veznik u sebi nema slovo S, a ovi glagolski oblici imaju. Ako ovo zapamtite, pomoći će vam da razlikujete veznik od glagolskih oblika

Da bismo napravili razliku između ova tri oblika, najpre ćemo reći nešto o vezniku ET.

Et

Francuski jezik je romanski jezik, što znači da je nastao iz latinskog jezika. U latinskom jeziku, et takodje znači i, pisanje je identično, samo je izgovor u latinskom bio drugačiji (i slovo T se čitalo).

U Srednjem veku, pogotovo u Zapadnoj Evropi, latinski jezik je imao status kakav danas ima engleski – bio je jezik komunikacije između ljudi različitih naroda (s tom razlikom što su tada samo visoko obrazovani, bogati slojevi društva govorili strane jezike, većina običnih ljudi nije). To je, od antičkog doba pa do kraja Srednjeg veka bio jezik na kom su se (opet, u Zapadnoj Evropi) pisale knjige. Pošto su tehnike štampanja počele da se koriste tek krajem Srednjeg veka, ljudi su pre toga morali ručno da pišu knjige. U ovom prepisivanju, brzo se ustalilo pisanje nekih simbola i skraćenica. Jedan od takvih simbola je i tzv. esperluette (na francuskom) ili ampersand (na engleskom) – istoričari vezuju nastanak ovog simbola još za Stari Rim, a preko srednjevekovnih knjiga, očuvan je do danas. Ovaj simbol je korišćen da označi et, dakle veznik i.

Ne znate koji je to simbol? Ipak, videli ste ga mnogo puta, možda ste ga čak i mnogo puta napisali. Ovo je primer moderne upotrebe tog simbola:

slika preuzeta sa: www.srebronakit.com/

Dakle, to je simbol & koji svi dobro poznaju, i svi znaju da on znači i. A ako malo bolje pogledate, videćete tragove slova E i T u ovom simbolu. Da bi vam bilo još jasnije, pogledajte ovu sliku koja opisuje evoluciju od et ka &:

Pošto već znate za simbol & i za njegovo značenje, posle ovog objašnjenja vam neće biti teško da prepoznate et kao veznik i.

Es, est

A šta ćemo sa es i est? Da li postoji način da razlikujemo i njih?

Postoji i takođe nije jako težak. Es i est su oblici pomoćnog glagola être (biti).

Hajde za trenutak da pogledamo pomoćne glagole u srpskom jeziku. To su jesam, biti i hteti. U srpskom (kao i u francuskom) glagol biti je pomoćni glagol, ali ako pogledamo glagol jesam, videćemo da su oblici glagola biti zapravo skraćeni (takozvani enklitički) oblici glagola jesam.

Pomoćni glagol JESAM  (oblici pomoćnog glagola BITI su podvučeni)

Sg
jesam
jesi
jeste

Pl
jesmo
jeste
jesu

Takođe, svima je jasna sličnost u značenju između glagola biti i jesam.

Kakve ovo ima veze sa francuskim? Ima, jer – verovali ili ne – možemo da povučemo sličnu paralelu između srpskog glagola jesam i francuskog glagola être, koji osim što su pomoćni glagoli u svojim jezicima, imaju i faktički isto značenje. Pošto nas zanimaju es i est, koji su oblici jednine, u ovom primeru ćemo gledati samo jedninu:

Poredjenje srpskog pomoćnog glagola jedam i francuskog pomoćnog glagola être
(pogledajte ceo gif)

Kako je ovo moguće, kad su francuski i srpski toliko različiti jezici?

Uprkos svim razlikama, i francuski i srpski spadaju u indo-evropske jezike, što sa sobom donosi i određene sličnosti. I kao što vidite, jedna od ovih sličnosti može da vam pomogne da zapamtite razliku između es i est.

Hajde da ukratko ponovimo šta smo naučili:

1. ET – veznik i;
   od es i est se razlikuje po tome što je veznik, i što jedini od ove tri “problematične reči” ne sadrži slovo S, dok ga es i est (glagolski oblici) sadrže;
   simbol & je nastao od latinskog et.
2. ES – drugo lice jednine glagola être (biti);
   u srpskom, glagol jesam u drugom licu jednine glasi ti jesi.
   Tu es = Ti jesi.
3. EST – treće lice jednine glagola être (biti);
   u srpskom, glagol jesam u trećem licu množine glasi on jeste.
   Il est = On jeste.

---

Ukoliko imate neko pitanje, slobodno ga postavite u komentaru. 🙂

Mala anketa

U tekstu Učenje stranog jezika može biti zabavno smo videli nekoliko zabavnih načina da se uči strani jezik.

Učenje stranog jezika može biti zabavno

Iako privatne časove stranog jezika često traže upravo oni učenici koje baš i ne zabavlja da uče strani jezik (pa im, logično, treba pomoć profesora), učenje jezika može biti zabavno.

Kako je to moguće?

 

Moguće je ukoliko se u učenju koristi nešto što je učeniku zanimljivo, što samim tim može da probudi njegovu motivaciju. Postoji veliki broj mogućnosti da se ovo uradi, a ovde ćemo nabrojati neke.

 

Muzika

Pesma na francuskom kao početak časa uvek može da ima dobar efekat. Ukoliko se pesma svidi učeniku, utoliko bolje, veće su šanse da će se zainteresovati da je zapamti.

 

Ako vam je ova pesma ušla u glavu, verovatno ste zapamtili francuski alfabet

Pamteći neku pesmu zato što mu se dopada, učenik nesvesno pamti i sve reči i izraze koji se nalaze u njenom tekstu.

Osim toga, pesme umeju da budu odlične vežbe slušanja, ali i pisanja tj. pravopisa. Česta je praksa u učenju jezika da se učenicima prvo pušta pesma, pa im se onda daje papir sa tekstom pesme u kome su neke reči namerno izbačene. Prilikom drugog slušanja, učenik ima zadatak da prepozna te reči i upiše ih u prazna polja. Dakle, učenik prepoznaje reč i uči kako da je pravilno napiše.

Ako se radi o privatnom času, profesor može potpuno da se prilagodi učeniku i njegovom muzičkom ukusu – ako ga pita koju muziku voli, može da istraži popularne pesme tog žanra. Cela ova vežba je u tom slučaju još efektnija, jer će učenik verovatno tu pesmu nastaviti i privatno da sluša.

 

Slike

Slike se često koriste u učenju jezika, zato što učenik gledajući sliku sam može da zaključi koje je značenje neke reči. Ovo možemo da vidimo u svim udžbenicima, posebno u lekcijama gde se uče delovi tela ili boje. Na sledećem primeru, oni koji još uvek ne znaju, mogu da nauče i ovo:

 

Da li iz ovog stripa možete da zaključite šta znači la marmite?*

 

Pored ovog načina učenja, gde učenik gleda i pamti, profesor može da ga angažuje, ukoliko mu pokaže slike koje zahtevaju neku vrstu aktivnosti.

 

Malo enigmatike – spojite životinje sa njihovim nazivima i naučićete četiri nove reči

Ukoliko želite svakodnevni pristup korisnim i zanimljivim slikama vezanim za francuski jezik, možete da lajkujete stranicu J’aime le français na fejsbuku. Neke od slika koje ova stranica objavljuje će vam biti korisne da zapamtite pravopisna i gramatička pravila,  neke druge da naučite nove reči i time proširite svoj vokabular, a neke će vas nasmejati.

 

Filmovi i Youtube klipovi

Gledanje filmova i Youtube klipova u sebi sadrži prethodne dve stavke – i sliku i zvuk. Iako filmovi zahtevaju viši nivo znanja jezika, Youtube klipovi ne moraju uvek biti toliko zahtevni. Naprotiv, postoji mnogo Youtube kanala posvećenih učenju jezika, i profesor može da ih preporuči učeniku.

Pogledajte jedan primer takvog video klipa:

Mali savet: da biste sami pretraživali ovakvu vrstu video klipova, ukucajte u Youtube pretragu “podcast en français”

Treba posebno napomenuti i da postoje Youtube klipovi posvećeni gramatičkim pravilima i diktatima. Ovo učeniku može dosta pomoći u samostalnom radu, a na profesoru je da mu preporuči ovakve klipove. Iako su svi ovi klipovi uglavnom dobrog kvaliteta, profesor najbolje zna koji konkretan klip bi mogao biti koristan i zanimljiv njegovom privatnom učeniku.

Ovakvi klipovi treba da budu pre svega pomoć u samostalnom radu učenika, ali postoji i mogućnost gledanja kratkih klipova koji nisu namenjeni učenju jezika, već nekoj oblasti koja zanima učenika. U ovom slučaju profesor može da postupi slično kao i sa puštanjem pesme, ali umesto transkripcije klipa i popunjavanja reči koje nedostaju (što bi već bilo previše komplikovano i dugotrajno za jedan privatni čas), profesor treba da porazgovara sa učenikom o video klipu koji su pogledali.

Što se tiče filmova, oni ipak zahtevaju viši nivo jezika, i naravno nemoguće je uključiti gledanje filma na času, ali profesor može učeniku da preporuči neki film o kome će kasnije diskutovati. Jako je korisno napomenuti učenicima i mogućnost gledanja francuskog filma sa francuskim titlovima . Ovo ima višestruku funkciju – navikava učenika na govorni jezik, podseća ga na pravopisna pravila i, u slučaju da neku reč ne razume, olakšava mu pretagu u rečniku pošto već vidi na ekranu kako se ona piše.

Početnici mogu da koriste i srpske titlove. Ipak, u slučaju početnika profesor treba da insistira na klipovima namenjenim za učenje, jer kada gledamo film na jeziku koji ne govorimo dobro, retko činimo svestan napor da slušamo jezik. Uprkos tome, čak i ako početnik ne nauči mnogo iz francuskog filma, ukoliko mu se film dopadne on će biti još jače motivisan za dalje učenje. Dakle, iako ova metoda retko donosi konkretne rezultate u sadašnjosti i profesor ne može na nju da se osloni, ne treba ni da zanemari uticaj koji će imati na jačanje motivacije njegovog privatnog učenika.

 

Kada su filmovi u pitanju, posebno se preporučuje BS Player, program koji sam skida titlove na jeziku koji korisnik odabere.

 

Internet

Mogućnosti korišćenja interneta u svrhu učenja stranog jezika su brojne, ali najčešće su pogodne za učenike koji već imaju određena predznanja iz francuskog jezika. Međutim, ovo ne znači da i početnici ne mogu da koriste internet da obogate svoj vokabular i da se u što većoj meri naviknu na korišćenje stranog jezika. Početniku profesor može da zada domaći da promeni jezik na fejsbuku na francuski, i da mu za sledećem času napiše kako se na francuskom kažu reči kao što su npr. inboks, lajkovati (iako ovo očigledno nisu srpske reči, uveliko se koriste i u srpskom jeziku), zatim podeliti, dodati, prijatelj i tome slično.

Iz primera vezanog za slike vidimo da profesor može i da mu sugeriše zanimljive stranice na fejsbuku, a učenik dalje može i samostalno da nađe grupe i stranice vezane za oblasti koje ga privatno zanimaju.

 

Facebook en français

 

Učenik koji već poseduje određeno znanje jezika može da prati sajtove i blogove na francuskom vezane za oblasti koje ga zanimaju. Profesorov zadatak je da pita učenika o čemu bi on voleo da čita na internetu, i da mu sam pronađe korisne sajtove. Ovo je, naravno, i za samog profesora izuzetno lak zadatak kada se radi o njegovom privatnom đaku, jer tokom privatnih časova profesor može da mu posveti svu svoju pažnju.

Takođe postoji i mogućnost učestvovanja na forumima, kao i pisanje komentara na stranicama na fejsbuku (mada su forumi bolji za ovu svrhu jer upućuju članove na interakciju, za razliku od komentara koji predstavljaju samo davanje ličnog mišljenja).

Postoje čitavi sajtovi sa spiskovima foruma podeljenih na kategorije, kao što je na primer ovaj: kliknite ovde. Učenik na ovakvom sajtu može sam da pronađe kategoriju koja mu se dopada, a profesor može da mu zada domaći zadatak da napravi profil na forumu, otvori temu i predstavi se ostalim članovima.

Na ovaj način, učenik dolazi u direktan kontakt sa izvornim govornicima francuskog jezika, što, iako je kontakt samo u pismenom obliku, predstavlja vežbu komunikacije i interakcije. Pošto je suština svakog jezika interakcija, učenik na ovaj način ulazi u samu suštinu francuskog jezika.

Mali savet: ukoliko niste zadovoljni izborom foruma na sajtu koji sam predložila, možete i sami da pretražujete slične sajtove sa spiskovima foruma. Treba samo da ukucate “annuaire des forums” u Google pretragu.

Zaključak

Već vidimo da ništa od ovoga učeniku neće biti teško da uradi. Muzika, gledanje slika i filmova, kao i razne aktivnosti na internetu, već predstavljaju deo života svakog učenika. Primenom ovih metoda, profesor ne primorava učenika da menja svoje navike, nego u njegov dosadašnji život (i, što je još bitnije, u njegovu razonodu) uključuje francuski jezik. Učenik neće imati veliki otpor prema zadacima koje mu profesor postavlja, naprotiv – obavljaće ih sa zanimanjem i lakoćom jer su prilagodjeni njegovim sadašnjim navikama. Videće da učenje jezika nije samo učenje gramatičkih pravila i pisanje vežbi iz radne sveske. Iako ne može da se ospori značaj gramatičkih vežbi, one su samo podloga za znanje jezika, i učenik će upravo ovako to i sam shvatiti  – postaće svestan da će mu gramatička vežba pomoći da bolje razume neki zanimljiv tekst ili da se bolje izrazi na forumu na kom učestvuje u diskusijama, pa će biti motivisan i kada bude učio gramatička pravila.

Ukratko – kada se neki zabavni elementi uključe u učenje jezika, učenje prestaje da bude samo sebi cilj, i postaje sredstvo u ostvarenju ciljeva koji su učeniku zanimljivi. Ovo unosi dodatnu motivaciju u proces usvajanja stranog jezika.

---

 

* za one koji nisu uspeli da zaključe – la marmite znači lonac